Dr Milan Beslać, profesor na Visokoj školi za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo i savetnik predsednika kompanije “Galeb group”, gostovao je na Izbornoj skupštini Foruma paraćinskih privrednika, na kojoj je izabrano rukovodstvo i formiran Upravni odbor udruženja. On je na ovom skupu održao zanimljivo predavanje na kom je govorio o mogućnostima i načinima unapređenja saradnje privrednika i lokalne samouprave.

Inicijator skupa Radiša Savić Raša rekao je najpre da je potreban veći upliv privrednika u politiku, ali u smislu da se popravi privredno okruženje.

- Ovde su dobrodošli svi privrednici da bismo pokušali da dopremo do lokalne samouprave i popravimo taj politički ambijent. Jedini način da to uradimo je da uđemo u zakonodavne organe Skupštine opštine, i na kraju krajeva i kroz izvršnu vlast. I da jednostavno postanemo partneri, a ne da budemo trn u oku – rekao je Savić.

Dejan Mihajlović, predsednik jednog od udruženja privrednika rekao je da su sa jednim članom u Opštinskom veću privrednici informisali o radu tog tela, ali da taj jedan član ne znači “apsolutno ništa jer je uvek preglasan većinom koja je politička”.

- Osim toga, mi smo pozivani na neke Forume, privredne savete i ostala dešavanja koja su bila medijski praćena i otprilike su služila samo da se otalja taj posao u smislu, da, edvo, tu su i privrednici, oni nas čuju i zajedno radimo, ali to nije tačno. Sukob koji smo imali oko naplati taksi, posebno poreza na imovinu, nije završio onako kako smo želeli. Taj porez na imovinu, koji je višestruko uvećan, mogao bi da postane instrument opštinske uprave za pritiskanje preduzetnika – upozorio je Mihajlović.

On je rekao da udruženje čine vlasnici firmi koji su posvećeni svom poslu i nemaju dovoljno vremena da se bave radom udurženja, pa je potrebno zaposliti profesionalnog pravnika ili ekonomistu koji bi se na dnevnom nivou bavio tim poslom. Mihajlović je dodao da “udruženje preduzetnika ne treba nikada da bude igračka u rukama političara, nego instrument za saradnju sa lokalnom samoupravom”.

- To udruženje okuplja ljude koji jedini stvaraju novu vrednost, a političari ne stvaraju ništa – istakao je on i nastavio o problemima u odnosu sa lokalnom samoupravom:

- Statistika pokazuje da za tri godine od osnivanja propadne oko 70 odsto privrednih subjekata. Želimo mogućnost da se povežamo sa stranim ulagačima. Obično smo nailazili na zid, sa odgovorom – to nije naša nadležnost. Na pitanje kako da dođemo do subvencija, ili podstrek za mali biznis, obično dobijemo odgovor, “pa konkurišite”. I obično se desi da je to neka politička priča.

Reč je uzeo profesor dr Milan Beslać koje je održao pravo malo predavanje na temu “Podsticaj lokalne samouprave na privredu odnosno preduzetnike”.

- Kada bismo gledali neoliberalni koncept onda bismo rekli da lokalna samouprava sa državom nema nikakav uticaj na tržište. Tržište samo sve rešava. Ali imamo i onaj drugi koncept kejnzijanski koji kaže – država nije svemoguća i ona ima obavezu da utiče na lokalni razvoj i razvoj države. Onda imamo dilemu, koliko to treba uticaja države na privredu? Koliko ova naša lokalna samouprava treba da utiče na privredu? To ovde reguliše Zakon o lokalnoj samoupravi s jedne strane, i Statut grada Paraćina. I po jednom i po drugom ima 39 nadležnosti lokalne samouprave, prepisan jedan od drugog. Na devetom mestu se nalazi podsticaj privredi. To i nije baš daleko. Ali šta je na prvom mestu? O čemu se uvek mora voditi računa. To je program dugoročnog razvoja – ukazao je prof. Beslać.

On je upozorio da se bez programa dugoročnog razvoja, iz kojeg proizlaze i oni kratkoročni, teško mogu razrešiti definisane nadležnosti.

- Da bi taj program mogli realizovati, dugoročni, srednjeročni, kratkoročni, mesečni, prvi resurs bez koga ne možemo, to su ljudi. Ali ne bilo koji, nego obrazovani, kompetentni, da poseduju znanja i veštine i da su visoko motivisani. Ne možemo nijedan posao raditi bez motivacije. Sledeće što nam je potrebno je budžet, odnosno novac. Pa ne može zaista bez ništa, nešto mora, da li je to kroz novac ili neke druge privilegije – naveo je prof. Beslać.

On je kazao da je gledajući na sajtu opštine predlog budžeta za 2016. godinu, zapazio jako loše stvari.

- Piše da je za ekonomski razvoj predviđeno 24 miliona, od toga deset miliona za poljoprivredu. A onda za nevladine organizacije 75 miliona! Ja pitam samo šta će biti proizvod od ovih 24 miliona, da li će biti neka pekara, cvećara ili proizvodnja kokošaka i jaja, a šta će biti proizvod od ovih 75 miliona za nevladine organizacije? - upitao je on, a potom nastavio:

- Budžet mora biti konzistentan i upotrebljen za one projekte o kojima smo malopre govorili, a privreda treba da daje saglasnost, ja se potpuno tu slažem, zato što je privreda poslodavac lokalnoj samoupravi. I privreda treba da im daje šta oni tamo treba da rade. Moramo se vratiti onome ko finansira nešto, ko je vlasnik nečega i onoga ko to izvršava. Kad čujemo lokalna samouprava, svi misle da je najvažnije da neke ulice asfaltiramo, da dovedemo neku vodu, da neki vrtić otvorimo, okrečimo neku bolnicu, što je nesporno da sve to treba. Međutim nije tako. Najvažniji je podsticaj privrednog razvoja! Kad imamo podsticaj privrednog razvoja, preduzeća, preduzetnike, onda ćemo imati i ovo samo po sebi. Mi hoćemo da uzimamo pare od onih koji nemaju, da bi napravili ono što mislimo da treba, da asfaltiramo tri ulice. Apsolutno sam za asfaltiranje, ali iz prihoda koji ostvare oni koji imaju.

Prof. Beslać je poručio da je važna konzistentna poreska i fiskalna politika.

- Prvi postulat fiskalne politike je da mora biti pravedna. Šta to znači pravedna? Znači da svaki onaj ko ostvari neko poresko dobro treba da plati porez. Drugi postulat – širok obuhvat, niske stope i bez izuzetka. Ovde imate fabriku stakla gde vlasnik fabrike nije platio koliko miliona evra poreza. A neki su u zatvorima što nisu platili PDV. Kako ovaj ima izuzetak, a ovaj nema. Dalje, kakvi još moraju biti – destimulativni i stimulativni. Jedna i druga varijanta zavisi od programa ekonomskog razvoja. Znamo šta ćemo da radimo, pa ako se neko namerio da radi suprotno našem programu, njemu ćemo staviti visoki porez, tako da ga, bez zabrana odvratimo. Ako nećemo da nam se nešto razvija, mi stavimo visoke poreske stope, a ako hoćemo nešto da podstičemo, stavimo niže – rekao je prof. Beslać.

Kako je naglasio, za razvoj je potrebna “na našu žalost vertikalna komunikacija”.

- Nažalost to je tako, a ne bi trebalo biti tako. Ako nemamo povezanost lokalnih vlasti sa onima iznad sebe, nećemo znati kad su IPA fondovi, nećemo znati druge stvari, a onda je to jako loše, ali je jednostavno tako. A kad je tako, onda je moramo uspostaviti, naći načina da to uradimo – poručio je on.

Po rečima profesora Beslaća lokalna samouprava najpre mora imati efikasnu upravu.

- To znači da kad se podnese neki zahtev da se to brzo reši. Naravno, ne može sve da bude za 25 sekundi. Ali kad ćemo imati efikasnu upravu? Pa rekao sam već – ljudi, ljudi, ljudi, kompetentni, obrazovani, stručni, sa veštinom i znanjem. Da ne radi jedan dokument šest dana, jedan pravni akt osam dana. Nego u objektivno potrebnom vremenu. A za to su potrebni ljudi. Šta još može da se uradi na lokalnom nivou. Predvidiv sistem javnih prihoda. Da ne očekujemo svaki put da li će se neko iz opštinskog veća setiti da uvede još nešto. Nije problem što firme žive tri godine, nego je prolem što se ne stvaraju nove tri. Svet poznaje problem gašenja malih i srednjih preduzeća, ali poznaje i stvaranje novih više od onih koji se gase. A kod nas je obrnuta situacija. I ono što imamo se gasi – upozorio je prof. Beslać, dodavši da je kako za lokalnu samoupravu, tako i za državu, potrebna pouzdana infrastruktura.

On je ukazao da je važna saradnja lokalne samouprave sa privredom i obrazovnim institucijama.

- Ne može opštinsko veće da pravi nešto za privredu, a da tu nije privreda prisutna. Ne može, jer neće napraviti ono što treba privredi. Zatim, saradnja sa obrazovnim institucijama. Ne samo zato što sam ja predstavnik obrazovne institucije. Nego onaj dokument, program dugoročnog razvoja, ili kratkoročnog, srednjeročnog, on zahteva neke ljude neke struke, neke veštine i znanja. Kako ćemo ih dobiti? Pa, kroz obrazovanje. Dakle, privreda treba da kaže, treba nam u narednih 10 godina 125 inženjera elektrotehnike. Treba nam 125 ekonomista, 30 pravnika, 25 zavarivača, 16 zidara… Dakle, ako nema te saradnje, mi proizvodimo menadžere, pravnike, inžinjere, doktore medicine, lekare, a gde ćemo ih zaposliti? Da vidimo šta će ovde raditi, kojim poslom ćemo se baviti, pa za te poslove da proizvodimo kadrove – naveo je prof. Beslać, dodavši da je važna i saradnja sa zdravstvom “jer da bi privreda bila živa, mora imati zdrave ljude”.

Prema njegovim rečima, najvažnija aktivnost lokalne samouprave na kojoj treba da se angažuje jeste - smanjenje korupcije.

- Naša država jeste visokokorumpirana država na svim nivoima. Kako ćemo smanjiti tu korupciju? Samo putem javnosti rada. Uz onaj resurs – ljudi, ljudi, ljudi, kompetentni, obrazovani. Da radimo kako je propisano, a ne onako kako nam u jednom trenutku odgovara za nas ili za našeg bližnjeg. Elektronska uprava jeste nešto što će uticati na smanjenje korupcije. A s druge strane poboljšaće efikasan rad. Ne moramo svaki put doći u opštinu da nešto pitamo, možemo to pogledati na sajtu – primetio je prof. Beslać.

On je zatim ukazao i na problem takozvanih parafiskalnih prihoda, kojih, kako je rekao, po jednom podatku ima oko 800 u Srbiji, a prema drugom podatku ih ima 403, a na lokalnu samoupravu se direktno odnosi njih 57.

- Parafiskalni su oni prihodi koji nemaju direktnu protivvrednost ili je ona jako mala u odnosu na prihod. Plaćamo nešto, a nemamo ništa. Volim da navedem kao primer naknadu za odvodnjavanje. Cela Srbija je u nekim zonama gde se plaća ta naknada. Šta je neko u Srbiji dobio za plaćanje te naknade? Apsolutno ništa. Nema pumpi, nema kanala, nema ništa. Dakle, šta moramo uskladiti? Vrednost prihoda prema usluzi i protivusluzi. One za koje nema nikakve protivusluge treba ukinuti, one koje nisu uvedene, da se uvedu, nije sporno, ali da to ima smisla. I onda ćemo moći da objektivno planiramo ono što treba da radimo – poručio je prof. Beslać, navevši i podatak da parafiskalni prihodi u Srbiji iznose 730 miliona evra.

Profesor je upozorio i na problematiku podsticaja i dodele bespovratnih sredstava.

- Kao ekonomista ne mogu nikako da razumem ono što imamo, a to je dodela bespovratnih sredstava. A posebno po radnom mestu. Napravimo neki budžet, pa odatle dajemo nekome s pravom ili bez prava pa nam ostaje prazan. A što ne dajemo beskamatna sredstva? Pa sa nekim grejs periodom, ali svakako ne bespovratno. Jedno su podsticaji kroz kreditne aranžmane, bez kamate, drugo su poreske olakšice koje mogu biti razne, zatim, davanje zemljišta u zakup… I nešto što je jako važno što treba opština da neguje, a to su kratki kursevi za zaposlene, pposebno za početnike u biznisu. Svaki početnik ima ogromne teškoće. Da vidimo njegovu preduzetničku ideju. Da mu je nametnemo, a ne da je on sam traži. U Srbiji ima 23 biznis inkubatora. To je obezbeđenje osnovnih uslov za rad za početnike. Od kancelarije, telefona, zajedničke sekretarice. Čovek počinje, nema para, pa hajde da mu nešto pomognemo kroz ono što je već platio kroz one svoje ukupne prihode. To svaka lokalna samouprava može, ako ima želju. Posebno što ima praznih prostorija, koje možemo iskoristiti za inkubatore – poentirao je prof. Beslać.

On je zatim govorio o važnosti privlačenja stranih investicija, odnosno velikih investitora.

- Zadnjih dvadesetak godina i u teoriji i praksi ekonomisti to govore - mala i srednja preduzeća su motor privrednog razvoja. Nemam ništa protiv malih i srednjih preduzeća, taman posla, ali teško da oni mogu biti motor privrednog razvoja. Sad se upinju da objasne kako treba da opstane Železara, RTB Bor i druge. To imaju pravo, samo nemaju pravo da neko drugi plaća te radnike. Neka oni sami zarade svoje plate. Oni nemaju snage da naprave proizvod koji može biti samo za izvoz i tako dalje. Zato su mali. I treba mali da postoje. Ali samo mogu da budu dobri ako ima velikih. Sva druga tumačenja su neprihvatljiva, ekonomski je neodrživo. Što ne gase Koka kolu koju imamo u 180 zemalja sveta? Zato što je malo preduzeće, je l’ tako? - upitao je on.

Prof. Beslać je poručio da lokalna samouprava može pomoći i u formiranju klastera.

- Ja ne mogu da napravim stolicu, ali mogu da napravi mebl štof. Ajde da povežemo ove što prave nogare, sa ovima što prave mebl štof. Onda pomoć u formiranju zadruga. Mi nemamo zadrugarstvo, a zadružna imovina nam je ustavna kategorija. Imamo neke zadrugice formirane samo radi sopstvenog interesa, ne za širi interes, nego samo za sebe – primetio je profesor.

On se potom vratio na udruženja poslodavaca, odnosno udruženja preduzetnika, rekavši da opštinska vlast i lokalna samouprava moraju sa njima da tesno sarađuju i da im pružaju pomoć na razne načine.

- Čovek kad krene, njemu treba mnogo pomoći. Znam da opštine nemaju dovoljno kadrova za sve to. Zato postoje udruženja privrednika i njima se treba obratiti. Sve se to može obezbediti bez velikih poteškoća ukoliko naravno opština želi. Jako važna su i javno-privatna partnerstva, imamo nekih u Srbiji. To je poveravanje nekih poslova. Kad opština nema dovoljno kapaciteta da nešto uradi, onda da nekome ko može. Suština je u podeli rizika i prihoda i dugoročnosti. Na kraju, to je izrada biznis planova. Zašto se ne napravi recimo 25 projekata, pa hoćeš da se baviš uzgojem pilić, ili goveda, hoćeš trgovinom mesnih prerađevina ili mleka. Pa onda dobiješ projekat za džaba, a platiš kasnije kad napraviš prvi pozitivni poslovni rezultat. Ne možemo očekivati od onih koji se nikad nisu bavili biznisom da imaju velike preduzetničke ideje. Treba oni ljudi, obrazovani kompetentni, koje već plaćamo, da oni to urade za nas – kazao je prof. Beslać.

On se osvnuo na kraju na još jedan važan problem u Srbiji, a to je pad nataliteta.

- Još nešto jako važno. Svima je poznato da svake godine gubimo 30.000 ljudi. Kako zaustaviti pad nataliteta. Podsticajem rađanja. Ima mnogo načina. To su stvari koje moraju biti predmet budžeta, predmet privrednog razvoja i saradnje lokalne samouprave i udruženja poslodavaca i privedne komore – zaključio je profesor Beslać.