Od najstarijih vremena do danas čovek u zajednici ostvaruje određene ciljeve, zadovoljava potrebe, pružajući otpor amorfnim procesima dezintegracije onog što stvara.

Piše: Prof. dr. Mihajlo Rabrenović, vanredni profesor na Visokoj školi za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo

Sa prvom podelom rada do koje je došlo, kako se pretpostavlja, još u prvobitnoj zajednici, javljaju se oni koji (ruko)vode i oni koji ih slede, izvršavajući aktivnosti, zadatke. 

Rukovodioci se današnjim jezikom nazivaju menadžeri, a imenica potiče od latinskog manus (ruka), dok italijanski glagol managiarre znači i krotiti konje, što neki smatraju da govori o izazovnosti posla menadžera.

U savremenoj literaturi se pod menadžerima podrazumevaju osobe koje planiraju ostvarivanje ciljeva, organizuju različite resurse da bi ih ostvarili, usmeravajući rad saradnika i zatim kontrolišu šta je ostvareno poređenjem sa onim što je planirano.

U zavisnosti od toga da li je menadžer odabrao da radi pravu delatnost i u zavisnosti od toga da li je radi delotvorno, može se govoriti o više ili manje dobrim menadžerima.

Odabirom delatnosti poslovanja organizacije (misijom) i time gde bi ona trebalo jednog dana da bude (vizijom) bave se oni menadžeri koji se nalaze na vrhu organizacije a neki od njih su i (su)vlasnici sredstava za rad. Menadžeri nižeg nivoa su okrenuti ka sprovođenju, s tim da u dobro postavljenoj organizaciji predlozi i informacije idu odozdo na gore dok smernice idu obrnutim smerom.

U privatnom sektoru, delotvornost rada se odnosi, pre svega, na odnos uloženih resursa naspram postignutog cilja, imajući u vidu da cena i kvalitet određuju položaj proizvoda odnosno usluge na tržištu. U javnom sektoru koji obuhvata državu u širem smislu, delotvornost menadžera se meri stepenom ostvarivanja onog što nazivamo javni interes.

Za izgradnju dobrog menadžera potrebno je vreme, upornost i određeni uslovi, a školovanje ubrzava procese i upotpunjuje znanja, premda su praktični poslovi nezamenjivi na putu razvoja menadžera. Znanje i praksa čine celinu. Takvog upravljača koji stasava bi, između ostalog, trebalo da krase i: sposobnost za viziju - da vidi širu sliku i da pokuša da predvidi trendove, da može da razvija talente kod saradnika, da u kontinuitetu uči, da komunicira sa empatijom... Ovom nepotpunom spisku se svakako mogu pridodati i sposobnost da se unapređuje radna kultura i mogućnost za rad pod pritiscima raznih vrsta.

U složenom vremenu tranzicije, globalizacije i kompleksnih sukoba na planeti koji dovode do zastoja u snabdevanju sirovinama i teškoća sa energijom, ali i ubrzanog razvoja novih tehnologija, potrebno je mnogo znanja i veština da se smanje rizici u menadžmentu. Izučavanje predmeta iz grupe menadžmenta doprinosi izgradnji obrazovnog profila koji sa ovim izazovima može da se uhvati u koštac sa znatno većim izgledima za povoljan ishod.