Pandemija koronavirusa i globalna blokada koja je usledila doveli su do straha od sistemskog kraha, ali je oporavak u SAD-u i širom sveta bio jači - i brži - nego što su mnogi predviđali.
Ali da li će potrajati?
Gledajući detaljnije sektore američke ekonomije, možemo ga podeliti na tri dela na koja je uticao veoma različito: Sektori na koje Kovid u velikoj meri nije uticao (npr: finansije i stanovanje); sektori na koje su uticale blokade, ali ne i socijalno udaljavanje koje se relativno brzo vratilo (na primer: automobili i trajna roba); i sektori koji se neće moći smisleno oporaviti dok ne postoji vakcina (na primer: ugostiteljstvo, putovanja). Iscrpili smo u velikoj meri „laku“ fazu oporavka i naredne korake na toj trećoj grupi sektora.
Ekonomski uticaj koronavirusa i dalje iznenađuje. U proleće su prethodno nezamisliva isključenja gurnula ekonomsku aktivnost do neočekivanih najnižih nivoa. Međutim, nakon početnog šoka, možda je najveće iznenađenje bilo kako strahovi od sistemskog kraha ostaju neispunjeni - početni povratak bio je daleko snažniji i brži od očekivanog, a neki sektori SAD-a i drugih ekonomija zabeležili su potpuni oporavak pre krize nivoa aktivnosti.
Iako se oporavak jači od očekivanog poklapa sa poslovnim iskustvom mnogih lidera s kojima razgovaramo, oni se i dalje pitaju šta je pokrenulo jaz između očekivanja i stvarnosti - i može li trajati. Da bismo odgovorili na ova pitanja, moramo da razmotrimo različite tipove recesije i njihove pokretače, kako se Kovid-19 uklapa i koje su neobičnosti ovog ciklusa.
Kako je koronavirus prisiljavao ekonomiju da se zaustavi, odvijala se surova ekonomska kontrakcija, oborivši mnoge (negativne) rekorde u tom procesu. Ipak, održivi uticaj je uglavnom precenjen - i sistemski i ciklično - jer je intenzitet šoka podstakao rašireni ekonomski pesimizam.
Sistemski strahovi zabeleženi su u popularnom predviđanju nove Velike depresije, koja bi donela suverene vrednosti, kolaps bankarskog sistema i deflaciju cena. Ipak, nakon što su se kolebljive cene stabilizovale, suvereni troškovi pozajmljivanja uglavnom su padali širom sveta uprkos ekspanzivnom zaduživanju, a bankarski sistemi su pokazali nekoliko znakova problema sa likvidnošću. (U stvari, nakon gomilanja kapitala banke žele da ponovo vrate kapital.) Širi sistemski strahovi ostaju neispunjeni i nikada nisu izgledali tako opasno kao 2008. godine.
Kako su sistemski strahovi ostali neispunjeni, ciklični strahovi su takođe porasli. Očekivalo se da će nezaposlenost - kamen temeljac ekonomskog zdravlja - ostati na visokim nivoima u SAD-u krajem 2021. Analitičari su predvideli talase bankrota, slabljenje stambenog tržišta i potencijalni kolaps nakon početnog oporavka čiji bi grafikon podsećao na duplo slovo V.
Ipak, i tamo su iznenađenja krenula na gore. Iako je i dalje bila neprihvatljivo visoka, nezaposlenost je padala mnogo brže i brže nego što se mislilo: Do septembra je američka nezaposlenost bila niža nego što se očekivalo do kraja 2021. Stanovanje je pokazalo izuzetnu otpornost - cene su jedva padale, a aktivnosti i prodaja su se vraćale u ili blizu vrhunca od stambene krize.
Mnogi delovi američke ekonomije vratili su se na nivo aktivnosti pre krize. Zapravo, kao što je istaknuto u trećem kvartalu objavljenog BDP-a prošlog četvrtka, rast u poslednja tri meseca je najviši ikad zabeležen. Iako ovo ne ukazuje na to da se američka ekonomija vratila na zdravlje ili na nivo aktivnosti pre krize, svedoči o izuzetno snažnom oporavku nakon istorijski negativnog drugog kvartala.
Ovi obrasci su tačni u celom svetu: Indeksi ekonomskog iznenađenja, koji pokazuju objedinjavanje razlika između ostvarenih i očekivanih performansi, svuda su zabeležili visoke nivoe - sa izuzetkom Kine, gde su osnovna očekivanja bili puni oporavak.
Izvor: hbr.org
